Evo da ne mislite da sam se ulenjila, resila sam da vam se javim sa odmora... :)
Mesec oktobar sam resila da provedem sa porodicom na dalekom, predivnom ostrvu, ne bih li jos malo uspela da produzim leto.
Kilometarske, skoro puste plaze su idealna referenca tople pozivnice pred ove predstojece hladne dane.
Probacu da vam docaram nekoliko aspekata koji su meni licno upecatljivi.
Plaze:
Da li sam vec spomenula koliko su samo savrsene?!
Severni deo ostrva je poznat po najvecoj (ali ne i najlepsoj) plazi Bo valon (Beau Vallon) koja je najprometnija turisticka plaza. Iako je tako, nikada necete imati utisak da je mnogo ljudi oko vas. Pored nje, meni se vise dopadaju neke intimnije uvalice koje svojom lepotom bukvalno teleportuju u neki svet fantazije.
Ljudi:
Opusteni, nasmejani, gostoljubivi i uvek voljni da pomognu. Na moje iznenadjenje jako slicnim nasem mentalitetu.
Tu i tamo, kao i svuda nadje se po neki ostrvljanin koji je retko kad video belog coveka, pa mu se svest o lepom ponasanju izgubi na trenutak.
Ljudi mahom pricaju kreolski (maternji), francuski i engleski, mada se kao sredstva komunikacije u nepoznavanju nijednog od tri navedena jezika, lako mogu iskoristiti mlacenje rukama ili nagadjanje sta je ko hteo da kaze uz postapalice: am am, njok njok... :)
Zivot ovde tece sporo, jako sporo ako mene pitate. Niko nigde ne zuri, a svuda se stigne na vreme.
I da ne zaboravim, prevoz do i od posla im uglavnom izgleda ovako:
I da, vozi se levom stranom. :)
Ljudi nasumicno staju kada vide nekoga da ide pored puta, a u njihovom pravcu i ponude mu voznju. Niko nikoga ne pita dokle i gde ide jer pravac na ostrvu je samo jedan.
I naravno, hrana:
Moj licni utisak je da se ishrana zasniva mahom na onome sto im more pruzi.
Sprecijaliteti kao sto su red snaper, parrot fish, barakude, ajkule, hobotnice, koji u Evropi kostaju papreno mnogo, ovde se prodaju po jako pristupacnim cenama kako na lokalnim tezgama tako i u restoranima. Riba se obicno rostilja na palminom liscu, a servira se sa pirincem sa safranom uz obavezan prilog salate od papaje i manga, sa malo sirceta i luka sto bih po izgledu mogla da uporedim sa kupus salatom, ali po ukusu ne mogu ni sa cim. :/
A u nekim restoranima imate opciju i da sami pripremite svoj obrok onako kako volite. :)
Pogresila bih kada bih rekla da ovde nisam probala i jednu od najboljih pica ikada.
I voce i povrce se koristi kako za slana jela tako i za slatka.
Svrha pek papira zamenjena je velikim listom drveta banane, pa sam kolac dobije neku prirodno lepu aromu.
Ono sto je meni najvise prijalo je konzumiranje voca koje nama nije dostupno.
Otkrovenje ovog putovanja je vocka zvana "soursup", koju sam vidjala ranije, ali iskreno nisam znala ni sta je niti kako se jede. Ima teksturu slicnu breskvama, a ukus npr izmedju banane, kajsije, kruske sa kiselkastim smekom limuna. Ne znam ni kako da ga opisem, ali je savrseno svakako. :)
I evo jos jednog zanimljivog podatka, glavni grad najveceg ostrva Mahe je Victoria, koja je i najmanji glavni grad na svetu.
P.S. Ovaj post ce biti dopunjen fotografijama, ovo su samo neke sa telefona, a kada se budem vratila kuci, unacicu jos neke sa aparata. :)
Divan smoothie od svezeg kokosa i leda.
Dzinovska kornjaca koja moze teziti i do 300 kg.
Muz i sin. :)
Sweet potato i banana cips. Najlepsi zalasci sunca...
Da li vam se dopada post pvog tipa i jel ima jos nesto sto vas mozda zanima, a o cemu nisam pisala?
